Pre nekoliko meseci napisala sam tekst u kome sam iznela svoje utiske o mestu papira u digitalnom svetu, za&protiv planiranja na papiru i uz mobilne aplikacije.

Možda jesam subjektivna, ali, ne može se zanemariti činjenica da je papir sveprisutan, da se bez njega ne može i da ljudi, jednostavno, bez pisanja ne funkcionišu.
Moj prijatelj Nikola je vrstan programer i ozbiljan „digitalac“ i, zamislite, drži beležnicu i olovku kraj svog lap topa. 🙂
Takođe, smatram da nas previše digitalnog uticaja otuđuje od nas samih jer se konstantnim oslanjanjem na digitalne izvore i resurse zanemaruju sopstvene sposobnosti i mogućnosti koje neupotrebom, jednostavno, rđaju.

Možda zvuči neverovatno,ali, ovaj tekst nastaje analogno, tako što pišem, rukom, na papiru, a ne u word-u.
Dupli posao, znam, no, maksimalni nivo moje inspiracije nikada ne može biti dostignut kuckanjem na tastaturi.

planiram

Obzirom da je posao kojim se bavim usko vezan za papir, pisanje i planiranje, pratim redovno vesti u toj industriji i moram priznati da se papir ( iako nikada zvanično nije otišao ) vraća na velika vrata.
Umesto da te davim ciframa o porastu broja korisnika u sferi papeterije,
pitaću te: „Da li i koliko često pišeš?“

Pisanje i planiranje je moćan alat koji vremenom donosi benefite

Papir trpi sve i pisanjem, na primer, dnevnika, izbacićeš iz sebe emocije poput tuge, bola, gorčine. Oslobodićeš se, razmišljati, učiti o sebi, utišati buku u glavi.
Ponovo ćeš se sresti sama sa sobom, jer, kad jednom pustiš reči da teku nekontrolisano, shvatićeš da si zapisala i stvari koje kriješ sama od sebe kako bi se nosila sa svakodnevnicom.
Razočaranja i nezadovoljstvo često se javljaju jer zaboraviš zašto nešto radiš ili koji su bili razlozi što si na taj put uopšte i krenula.

U sklop svojih jutarnjih navika, koje pokušavam učvrstiti u zadnjih nekoliko meseci, uvrstila sam i rutinu jutarnjeg pisanja. Odmah nakon ustajanja, uzimam svoj dnevnik i pišem, pišem, pišem. Pišem ono što mi prvo padne na pamet. Ne radi se tu ni o produktivnosti ni o pronalaženju novih ideja ni o pisanju stihova.
To je, jednostavno, besplatna terapija, ili, moja terapija papirom, kako volim da kažem.

Pisanjem ćeš razjasniti gde jesi ili gde želiš biti

planiram

Treba redovno da zapisuješ šta si postigla na

nedeljnom

i obavezno

godišnjem nivou.

Bićeš iznenađena, veruj mi, jer, sakupi se mnogo dostignuća i malih pobeda kojih posle određenog vremena prestajemo biti svesni i time im umanjujemo značaj.
O važnosti godišnje evaluacije pisaću u nekom od narednih tekstova.

Ukoliko zapišeš gde želiš biti zapisaćeš, u stvari, i cilj koji želiš da ostvariš, a samim tim ćeš jednu od mnogih misli koje ti se roje u glavi izdvojiti i preusmeriti pažnju na nju.
Počećeš razmišljati o načinima ostvarenja, prebaciti fokus, a znaš i sama da buja ono što ima pažnju.
Probaj.
Razumećeš kada zapišeš!!!