Aleksandra Petrovski je nakon dugogodišnje karijere u mas medijima, postavila pred sebe nove izazove, koji od nje zahtevaju još veću prilagodljivost, fokus i bolje planiranje. Od pre 15 meseci nema jedan stalan posao, već nekoliko u kojima je delimično angažovana – kao član tima za komunikacije velike internacionalne kompanije, kao programska urednica i moderatorka programa edukativnih događaja o IT poslovanju, kao spoljna urednica jedne od biblioteka izdavačke kuće koja objavljuje knjige o ličnom i poslovnom razvoju, a uz to često drži obuke kreiranja sadržaja i komunikacija za preduzetnike. I pored svega toga, nađe vremena da putuje i obilazi kulturna događanja u gradu, a od prošlog meseca organizuje Curiosity Chat – okupljanje ljudi previše radoznalih da bi imali samo jednu karijeru i interesovanje, gde su joj sagovornici vrlo svestrani ljudi.

Kako izgleda tvoja dnevna/nedeljna rutina planiranja?

Nedeljom uveče pravim raspored za čitavu sedmicu. Najpre popišem obaveze koje treba da obavim u određeno vreme: bilo da je to sastanak, odlazak na neki događaj, poseta ili rok kada treba da isporučim dokument klijentu, a zatim sastavim listu drugih obaveza koje imam u toj nedelji i okvirnu procenu koliko mi je za to vremena potrebno. Trudim se da to bude što detaljnije, jer uvek ima mnogo sitnica za obaviti (poput telefonskih poziva ili mejlova), koje iziskuju vreme, a inicijalno na njih ne računam.

U zavisnosti kog je prioriteta ili koliko je potrebno vremena, energije i koncentracije onda je dopišem kog dana i u koje vreme bi to trebalo da obavim. Nekada samo dodam na to do listu za određeni dan i onda kada ugrabim vremena uradim.

Da li koristiš planer u fizičkom obliku?

Poslednjih godina čak intenzivnije nego pre.

Ukoliko je odgovor DA: Da li ga i zašto preferiraš više od digitalnih aplikacija za planiranje?

Google kalendar koristim da automatski upišem datum nekog sastanka ili događaja posebno ako uključuje više ljudi. On mi je pregledniji za mesečno planiranje, ali i zbog podsetnika o terminu. Za sve ostalo bolji mi je fizički planer, jer sam više fokusirana dok beležim na taj način. Mnogo više sam usredsređena na svoje misli i sadašnji trenutak, osećam kao da mnogo više pripada meni.

Da li praviš godišnju evaluaciju postignuća? Kako ona izgleda?

Ove godine počela sam da praktikujem nedeljna sumiranja u 5 kratkih pitanja i spoznala koliko mi je nekada teško da se prisetim događaja koji su se samo u tih 7 dana zbili. A o 12 meseci da tek ne govorimo… Ipak, na prelazu između stare i nove godine volim da pogledam listu želja (uz svaku je dopisano zašto bi to trebalo da ostvarim i kakav progres mogu da napravim u toj godini), da vidim šta sam ostvarila, uradim introspekciju – da li sam postigla zaista ono što sam želela ili ako nisam je ostvarila – šta iz toga mogu da naučim. To je mahom jedna strana papira.

Od pre nekoliko godina „uvela“ sam i svoj utisak godine. Čine je fotografija po kojoj želim da pamtim tu godinu i kratka beleška kako sam ja lično porasla, napredovala, šta sam o sebi naučila…

Da li imaš neku posebnu tehniku planiranja?

Koristim 3 magična začina: fleksibilnost, prioritizacija i duboko disanje. Najčešće u kombinaciji.

Dinamika mog posla i rada sa različitim klijentima je takva da često dolazi do promene planova, da sa više strana stižu hitni upiti, da neretko radim na nečemu novom te ne znam koliko će mi vremena oduzeti i kakav će biti krajnji ishod, da mnoga pitanja treba da rešavam „u letu“… Uz sve to, često putujem, što itekako ume da ubaci iz uobičajene rutine. Kada se sve sabere: uvek treba da hladne glave razmišljam šta je zaista bitno i hitno.

Da li vodiš dnevnik?

Više bih to okarakterisala kao beleške kako bih svoje ideje sačuvala od zaborava, a i što bi rekla Džoan Didion: „Ne znam šta mislim dok o tome ne napišem“.

U koliko sati se budiš?

Nekada umem da radim do dugo u noć, jer tada mi ništa ne odvlači pažnju i vrlo sam produktivna, pa onda se prirodno probudim oko 9h. Najčešće je to oko 7:30.

Kako izgleda tvoja jutarnja rutina?

Volim ujutru da čitam knjigu 30-40 minuta jer mi lepše počne dan kada znam da sam uradila nešto korisno za sebe. Osim toga praktikujem da zapišem jednu stranicu beleški na najrazličitije teme koje mi se u tom trenutku motaju po mislima.

Kada znam da me čeka dan pun žurbe i jurbe, a nekada i od ranog jutra tako počne, onda makar meditiram 10 minuta i mogu bistre glave da počnem dan.

Koliko dugo je primenjuješ?

Poslednjih 15 meseci.

Da li se i kako menjala tokom godina?

Naravno da jeste, što je sasvim očekivano jer se životne okolnosti menjaju.

Iskrena da budem ranije sam manje pažnje posvećivala tome, ali valjda posle 30. (osim što bolje poznajte sebe i svoje potrebe) poželite da usporite vreme i dovijate se na različite načine da to učinite. 🙂

Da li vežbaš ujutru?

Mahom se to svodi na nekoliko serija Pozdrava suncu. Predveče idem na časove joge.

Koliko dugo nakon ustajanja proveravaš telefon i mailove?

Trudim se da to svedem na ispod 10 minuta i proverim da li nešto iziskuje moj hitan odgovor ili reakciju.

Da li i vikendom primenjuješ istu rutinu?

Ostavilo je traga 17 godina rada u medijima, tako da je meni vikend kao i svaki drugi radni dan. Znači – primenjujem.

Kada odlaziš na spavanje?

Ukoliko to nije „napad“ kreativnosti kada do 2-3 ujutru pišem skice i planiranja za različite projekte, onda se trudim da bude nešto malo pre ponoći.

Da li pre odlaska na spavanje preduzimaš neke aktivnosti koje će ti olakšati jutarnju rutinu?

Podsetim se šta treba da uradim narednog dana i dopišem u planer ako je još nešto u međuvremenu iskrslo. Eventualno ako ujutru treba da idem negde, onda i pripremim garderobu i ranac.

Koji su tvoji parametri za uspešan dan?

Zvučaće čudno, ali zapravo volim kada ostanem budna do kasno, jer to znači da mi je nešto probudilo pažnju, da je to izvan uobičajene rutine i najčešće vredno pamćenja.