Kako odzvanja tvoja godina?

Objavljeno dana
kako odrediti ciljeve

U martu mesecu malo ko  razgovara o novogodišnjim odlukama i ciljevima za godinu pred nama, ne vrši se revizija postignutog niti se u prolazu mogu uhvatiti konture razgovora na temu.

Euforija je splasnula i život je nastavio svojim tokom.

Moram priznati da ni sama nisam otvorila svesku u koju sam zapisala ciljeve za ovu godinu, s tim što, kod mene, postoji opravdan razlog za to.

Ja imam svoju reč godine, a svi ciljevi koje sam postavila, u skladu su sa tom jednom, jedinom rečju.

RASTE ONO GDE USMERIŠ PAŽNJU

Pre tri godine prvi put sam čitala o konceptu postavljanja jedne reči kao zvede vodilje za godinu koja je pred nama, a decembra 2017e donela sam odluku da će nastupajuća, 2018-a, nositi ime HRABROST.

Ova karakteristika trebala je prožimati moje postupke, poteze i  odluke.

Kada sam oko Božićnih praznika sumirala prethodnu godinu shvatila sam da i jeste bilo tako. Zaista je cela bila u znaku hrabrosti koja se reflektovala kroz moje odluke i korake u poslovnom i privatnom životu.

Odabirom jedne reči umnogome se može uprostiti sve ono što želi da se postigne.

HRABROST nije slučajno dobila tu prestižnu ulogu u mom životu.

Sebe nikada nisam smatrala hrabrom osobom i oduvek sam znala da sam introvertan tip ličnosti.

Uživam u samoći i tišina je moj veliki prijatelj.

Ova reč bila je rukavica bačena samoj sebi u lice.

Raste ono na šta usmeriš pažnju, hiljadu puta je rečeno. I dogodilo mi se. Bebećim koracima, najpre neprimetno a zatim sve jače i snažnije,hrabrost je preuzela primat u mom životu.

Shvatila sam, najpre, da hrabrost nije ( samo ) skakanje sa litice paraglajderom, ronjenje bocom u dubinama okeana ili suočavanje sa svojim najvećim strahovima; ne – nju karakterišu koraci koje svakodnevno pravite a koji vas vode mimo zone komfora.

Tako se za mene,prošle godine, hrabrost ogledala u tome što sam:

  • odlazila na mesta, sastanke i prezentacije na kojima nikog nisam poznavala
  • izašla da trčim trku od 10km, a da sam prethodno mogla u „komadu“ samo 3km
  • prilazila ljudima na seminarima,predstavljala im posao kojim se bavim i predlagala im saradnju
  • naučila da kažem NE
  • započinjala stvari o kojima ništa nisam znala

KAKO ODABRATI REČ ZA GODINU PRED TOBOM?

Poučena dobrim iskustvom, odlučila sam odabrati reč koja će u 2019. godini najbolje oslikati moje ciljeve, želje i tačke na kojima želim da se nađem.

Ona treba da da mi pruži jasnoću, fokus, snagu i strast koja će me voditi i dovesti do promena koje želim.

Ukoliko ovog momenta ne znaš koja bi to reč mogla biti, evo nekoliko pitanja čiji odgovori mogu da te približe cilju:

1.Kako želiš da se osećaš?

Osećanje mora da se izdvoji kao dominantno. Želiš li da se osećas slobodno ? Moćno? Odvažno? Fokusirano?

Čemu stremiš i šta smatraš da je potrebno da bi ti bilo maksimalno dobro u sopstvenoj koži? Porazmisli o tome i možda  se magična reč pojavi u vidu karakterne osobine za koju smatraš da ti je potrebna a veruješ da je nemaš 😉

2.Kakve su ti namere?

Namera određuje pravac kretanja, dozvoljava ti da se menjaš, rasteš i razvijaš.

Moja reč za ovu godinu je RAZVOJ ( iliti DEVELOPMENT )

Na samu pomen nje u meni se javlja osećanje snage i već vidim: razvoj preduzetništva, razvoj novih proizvoda, razvoj ličnih veština, razvoj trkačkih sposobnosti.

Raste ono gde usmeriš pažnju. 🙂

Javi mi kad pronađeš svoju!

Uspešne planiraju: Aleksandra Petrovski

Objavljeno dana

Aleksandra Petrovski je nakon dugogodišnje karijere u mas medijima, postavila pred sebe nove izazove, koji od nje zahtevaju još veću prilagodljivost, fokus i bolje planiranje. Od pre 15 meseci nema jedan stalan posao, već nekoliko u kojima je delimično angažovana – kao član tima za komunikacije velike internacionalne kompanije, kao programska urednica i moderatorka programa edukativnih događaja o IT poslovanju, kao spoljna urednica jedne od biblioteka izdavačke kuće koja objavljuje knjige o ličnom i poslovnom razvoju, a uz to često drži obuke kreiranja sadržaja i komunikacija za preduzetnike. I pored svega toga, nađe vremena da putuje i obilazi kulturna događanja u gradu, a od prošlog meseca organizuje Curiosity Chat – okupljanje ljudi previše radoznalih da bi imali samo jednu karijeru i interesovanje, gde su joj sagovornici vrlo svestrani ljudi.

Kako izgleda tvoja dnevna/nedeljna rutina planiranja?

Nedeljom uveče pravim raspored za čitavu sedmicu. Najpre popišem obaveze koje treba da obavim u određeno vreme: bilo da je to sastanak, odlazak na neki događaj, poseta ili rok kada treba da isporučim dokument klijentu, a zatim sastavim listu drugih obaveza koje imam u toj nedelji i okvirnu procenu koliko mi je za to vremena potrebno. Trudim se da to bude što detaljnije, jer uvek ima mnogo sitnica za obaviti (poput telefonskih poziva ili mejlova), koje iziskuju vreme, a inicijalno na njih ne računam.

U zavisnosti kog je prioriteta ili koliko je potrebno vremena, energije i koncentracije onda je dopišem kog dana i u koje vreme bi to trebalo da obavim. Nekada samo dodam na to do listu za određeni dan i onda kada ugrabim vremena uradim.

Da li koristiš planer u fizičkom obliku?

Poslednjih godina čak intenzivnije nego pre.

Ukoliko je odgovor DA: Da li ga i zašto preferiraš više od digitalnih aplikacija za planiranje?

Google kalendar koristim da automatski upišem datum nekog sastanka ili događaja posebno ako uključuje više ljudi. On mi je pregledniji za mesečno planiranje, ali i zbog podsetnika o terminu. Za sve ostalo bolji mi je fizički planer, jer sam više fokusirana dok beležim na taj način. Mnogo više sam usredsređena na svoje misli i sadašnji trenutak, osećam kao da mnogo više pripada meni.

Da li praviš godišnju evaluaciju postignuća? Kako ona izgleda?

Ove godine počela sam da praktikujem nedeljna sumiranja u 5 kratkih pitanja i spoznala koliko mi je nekada teško da se prisetim događaja koji su se samo u tih 7 dana zbili. A o 12 meseci da tek ne govorimo… Ipak, na prelazu između stare i nove godine volim da pogledam listu želja (uz svaku je dopisano zašto bi to trebalo da ostvarim i kakav progres mogu da napravim u toj godini), da vidim šta sam ostvarila, uradim introspekciju – da li sam postigla zaista ono što sam želela ili ako nisam je ostvarila – šta iz toga mogu da naučim. To je mahom jedna strana papira.

Od pre nekoliko godina „uvela“ sam i svoj utisak godine. Čine je fotografija po kojoj želim da pamtim tu godinu i kratka beleška kako sam ja lično porasla, napredovala, šta sam o sebi naučila…

Da li imaš neku posebnu tehniku planiranja?

Koristim 3 magična začina: fleksibilnost, prioritizacija i duboko disanje. Najčešće u kombinaciji.

Dinamika mog posla i rada sa različitim klijentima je takva da često dolazi do promene planova, da sa više strana stižu hitni upiti, da neretko radim na nečemu novom te ne znam koliko će mi vremena oduzeti i kakav će biti krajnji ishod, da mnoga pitanja treba da rešavam „u letu“… Uz sve to, često putujem, što itekako ume da ubaci iz uobičajene rutine. Kada se sve sabere: uvek treba da hladne glave razmišljam šta je zaista bitno i hitno.

Da li vodiš dnevnik?

Više bih to okarakterisala kao beleške kako bih svoje ideje sačuvala od zaborava, a i što bi rekla Džoan Didion: „Ne znam šta mislim dok o tome ne napišem“.

U koliko sati se budiš?

Nekada umem da radim do dugo u noć, jer tada mi ništa ne odvlači pažnju i vrlo sam produktivna, pa onda se prirodno probudim oko 9h. Najčešće je to oko 7:30.

Kako izgleda tvoja jutarnja rutina?

Volim ujutru da čitam knjigu 30-40 minuta jer mi lepše počne dan kada znam da sam uradila nešto korisno za sebe. Osim toga praktikujem da zapišem jednu stranicu beleški na najrazličitije teme koje mi se u tom trenutku motaju po mislima.

Kada znam da me čeka dan pun žurbe i jurbe, a nekada i od ranog jutra tako počne, onda makar meditiram 10 minuta i mogu bistre glave da počnem dan.

Koliko dugo je primenjuješ?

Poslednjih 15 meseci.

Da li se i kako menjala tokom godina?

Naravno da jeste, što je sasvim očekivano jer se životne okolnosti menjaju.

Iskrena da budem ranije sam manje pažnje posvećivala tome, ali valjda posle 30. (osim što bolje poznajte sebe i svoje potrebe) poželite da usporite vreme i dovijate se na različite načine da to učinite. 🙂

Da li vežbaš ujutru?

Mahom se to svodi na nekoliko serija Pozdrava suncu. Predveče idem na časove joge.

Koliko dugo nakon ustajanja proveravaš telefon i mailove?

Trudim se da to svedem na ispod 10 minuta i proverim da li nešto iziskuje moj hitan odgovor ili reakciju.

Da li i vikendom primenjuješ istu rutinu?

Ostavilo je traga 17 godina rada u medijima, tako da je meni vikend kao i svaki drugi radni dan. Znači – primenjujem.

Kada odlaziš na spavanje?

Ukoliko to nije „napad“ kreativnosti kada do 2-3 ujutru pišem skice i planiranja za različite projekte, onda se trudim da bude nešto malo pre ponoći.

Da li pre odlaska na spavanje preduzimaš neke aktivnosti koje će ti olakšati jutarnju rutinu?

Podsetim se šta treba da uradim narednog dana i dopišem u planer ako je još nešto u međuvremenu iskrslo. Eventualno ako ujutru treba da idem negde, onda i pripremim garderobu i ranac.

Koji su tvoji parametri za uspešan dan?

Zvučaće čudno, ali zapravo volim kada ostanem budna do kasno, jer to znači da mi je nešto probudilo pažnju, da je to izvan uobičajene rutine i najčešće vredno pamćenja.

Pišem i planiram, dakle postojim!

Objavljeno dana
planiram

Pre nekoliko meseci napisala sam tekst u kome sam iznela svoje utiske o mestu papira u digitalnom svetu, za&protiv planiranja na papiru i uz mobilne aplikacije.

Možda jesam subjektivna, ali, ne može se zanemariti činjenica da je papir sveprisutan, da se bez njega ne može i da ljudi, jednostavno, bez pisanja ne funkcionišu.
Moj prijatelj Nikola je vrstan programer i ozbiljan „digitalac“ i, zamislite, drži beležnicu i olovku kraj svog lap topa. 🙂
Takođe, smatram da nas previše digitalnog uticaja otuđuje od nas samih jer se konstantnim oslanjanjem na digitalne izvore i resurse zanemaruju sopstvene sposobnosti i mogućnosti koje neupotrebom, jednostavno, rđaju.

Možda zvuči neverovatno,ali, ovaj tekst nastaje analogno, tako što pišem, rukom, na papiru, a ne u word-u.
Dupli posao, znam, no, maksimalni nivo moje inspiracije nikada ne može biti dostignut kuckanjem na tastaturi.

planiram

Obzirom da je posao kojim se bavim usko vezan za papir, pisanje i planiranje, pratim redovno vesti u toj industriji i moram priznati da se papir ( iako nikada zvanično nije otišao ) vraća na velika vrata.
Umesto da te davim ciframa o porastu broja korisnika u sferi papeterije,
pitaću te: „Da li i koliko često pišeš?“

Pisanje i planiranje je moćan alat koji vremenom donosi benefite

Papir trpi sve i pisanjem, na primer, dnevnika, izbacićeš iz sebe emocije poput tuge, bola, gorčine. Oslobodićeš se, razmišljati, učiti o sebi, utišati buku u glavi.
Ponovo ćeš se sresti sama sa sobom, jer, kad jednom pustiš reči da teku nekontrolisano, shvatićeš da si zapisala i stvari koje kriješ sama od sebe kako bi se nosila sa svakodnevnicom.
Razočaranja i nezadovoljstvo često se javljaju jer zaboraviš zašto nešto radiš ili koji su bili razlozi što si na taj put uopšte i krenula.

U sklop svojih jutarnjih navika, koje pokušavam učvrstiti u zadnjih nekoliko meseci, uvrstila sam i rutinu jutarnjeg pisanja. Odmah nakon ustajanja, uzimam svoj dnevnik i pišem, pišem, pišem. Pišem ono što mi prvo padne na pamet. Ne radi se tu ni o produktivnosti ni o pronalaženju novih ideja ni o pisanju stihova.
To je, jednostavno, besplatna terapija, ili, moja terapija papirom, kako volim da kažem.

Pisanjem ćeš razjasniti gde jesi ili gde želiš biti

planiram

Treba redovno da zapisuješ šta si postigla na

nedeljnom

i obavezno

godišnjem nivou.

Bićeš iznenađena, veruj mi, jer, sakupi se mnogo dostignuća i malih pobeda kojih posle određenog vremena prestajemo biti svesni i time im umanjujemo značaj.
O važnosti godišnje evaluacije pisaću u nekom od narednih tekstova.

Ukoliko zapišeš gde želiš biti zapisaćeš, u stvari, i cilj koji želiš da ostvariš, a samim tim ćeš jednu od mnogih misli koje ti se roje u glavi izdvojiti i preusmeriti pažnju na nju.
Počećeš razmišljati o načinima ostvarenja, prebaciti fokus, a znaš i sama da buja ono što ima pažnju.
Probaj.
Razumećeš kada zapišeš!!!